Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Monopol". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

SADRŽAJ

UVOD

1.MONOPOL

1.1.Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima

nesavršene konkurencije

1.2.Struktura tržišta i nesavršena konkurencija

1.3.Izvori monopola

2.OBELEŽJA I NASTANAK MONOPOLA

2.1.Obeležja monopola

2.2.Nastanak monopola

3.MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

3.1.Izvori nepotpune konkurencije

3.2.Modeli nepotpune konkurencije

3.3.Monopolistička konkurencija

4.REALNI PRIMER PRIRODNOG MONOPOLA I KRŠENJA

ANTIMONOPOLSKOG ZAKONA

5.REGULISANJE MONOPOLA

ZAKLJUČAK

LITERATURA   

 

UVOD

Tržište predstavlja mesto gde se ponuda i potražnja robe i usluga susreću i kao stalan i organizovan oblik dovode u međusobni kontakt, kao skup kupac i prodavaca. Tržište je istovremeno i mehanizam kojim se kroz regulaciju odnosa prodavaca i kupaca, kroz stvarna ili potencijalna međusobna delovanja, određuju cene pojedinačnih proizvoda ili skupa proizvoda.

U ovom seminarskom radu ćemo govoriti o tome kako monopol, oligopol i monopolistička konkurencija utiču na trzište.

Kao polaznu osnovu za razgovor o konkurenciji koristićemo podelu tržišnih struktura po kojoj postoje dva osnovna tipa: savršena, tj. potpuna konkurencija i nesavršena, tj. nepotpuna konkurencija.

Monopol je osnovni oblik nepotpune konkurencije. Monopol je tržišna struktura, u kojoj ne postoje bliski supstituti za dobro koje on proizvodi i u kojoj postoje zapreke ulasku.

Naziv potiče od grčkih reči mono – jedan i polist – prodavac.

Navedeni rigorozni uslovi egzisencije cistog monopola čine ga veoma retkim u realnom životu. Na primer, lokalni snabdevač prirodnim gasom nije čist monopolista, budući da druge firme mogu ponuditi bliske substitute kao što su npr. ugalj ili lož-ulje. Lokalne telefonske kompanije i poštanska služba su dobri primeri onih grana industrije koje najviše ispunjavaju uslove čistog monopola. U njima ne postoji efektivna konkurencija, a ukoliko i postoji, vrlo je skromna. Ali većina firmi se suočava sa konkurencijom proisteklom iz proizvodnih substituta. Na primer, ukoliko i postoji samo jedna železnička kompanija u gradu, ona ulazi u konkurentsku bitku sa autobuskim prevoznicima, kamionskim prevoznicima i avionskim kompanijama. U praksi je veoma retko naći čist monopol i zbog toga što se pri njegovoj pojavi pojavljuje država sa svojim intervencionističkim merama radi sprečavanja monopolizacije.

MONOPOL

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]